Одржан округли сто посвећен стогодишњици Мојковачке битке

Скупштина општине Беране, у сарадњи са Епархијом будимљанско-никшићком, организовала је округли сто под називом „Операције црногорске Санџачке војске крајем 1915. и почетком 1916. године, њихов значај и одјек“. Скуп који је одржан 28. новембра 2015. у кући војводе Гавра Вуковића водио је књижевник Влајко Ћулафић.

У име организатора присутне је поздравио предсједник СО Беране Горан Киковић:
„На почетку овог кратког излагања да вам кажем како ми још у ушима одзвањају ријечи актуелног српског предсједника господина Томислава Николића, који је једногласном одлуком одборника Скупштине општине Беране, проглашен за почасног грађанина, када је у својој надахнутој бесједи, између осталог рекао и ово: Мојковачка битка је златним словима уписана у српску историју. Показала је оне врлине Црногораца које су ситска основа сваког великог, јуначког народа, а Црногорци то јесу – храброст и жеља да се брату помогне у невољи. Каква невоља! Да није било битке на Мојковцу у којој је сердар Јанко Вукотић повео и ћерку Василију, ко зна како би Србија данас изгледала и којим би се језиком у њој говорило. Цитирам Василију, црногорску Милунку Савић: “Да није било крвавог Божића на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану“. И још смо од ње сазнали шта су Црногорци мислили о том боју: “Праведно је и поштено је, и људски је ово што радимо: бранимо свој образ и свој голи крш. То је једино што нам ђедови оставише: образ и крш. Камен се овђе диже високо, у недоглед, губећи се у плаветнилу неба. А земље мало, педаљ-два, тек да се не каже да је нема. Важно је да је братска српска војска измакла, ако ми изгинемо имаће ко да нас освети и сатре швапску силу“. Одбранили су свој образ, иако је крш једно време Вељег рата био у туђим рукама. Зато ће гусле увек имати стихова да опевају истинску гордост, част, чојство у песмама о својим јунацима. И ја сам као младић најрадије слушао Радована Бећировића и његову Битку на Мојковцу.

Како данас звуче овакве епистоларне ријечи, да ли је завјет предака уважен код потомства и да ли оно довољно зна о значају чувања најсветијих историјских веза између Србијанаца и Црногораца – само су нека од питања која провејавају у јавном дискурсу међу данашњим протагонистима друштвене и политичке сцене.

Непотребно је причати о самој битци, јер су умнији људи о томе многе књиге написали и многе пјесме испјевали, али данас је важно овој генерацији прозборити о огромној жртви коју је црногорска војска поднијела не тражећи ништа заузврат. Ти јунаци су личним примјером посвједочили “да нема веће љубави од те, да ко положи живот свој за ближње своје“- истакао је предсједник Киковић.

Округли сто је поздравио и благословио владика Јоаникије који је поводом сто година од Мојковачке битке истакао: ,,Црна Горо, ти суро камење, успомено јунака од старина, имаш се и чиме поносити. У теби је све што имаш и знано и поштено и јуначко и чувено. Ти свијетлиш српском роду са твојих крша и гора као светионик. Ти си круна српског народа и његов понос. Нека ова сјајна историјска опомена служи за примјер свима данашњим Србима. Нека им она буде и понос и наук како се воли брат и чува своја земља. Изгинулим херојима црногорске санџачке војске свака част и спомен. Име им се увијек спомињало док је српског благородног народа“- истакао је владика.

Своје излагање на Округлом столу имали су: Eпископ Будимљанско- никшићки господин Јоаникије, Академик Зоран Лакић, историчар – “Историографија о Мојковачкој бици“, др Лука Кастратовић, генерал – “Операције Црногорске Санџачке војске крајем 1915. и почетком 1916. у светлу прекрајања историје од стране протагониста глобалистичког покрета“, др Вукић Илинчић, историчар – “Мојковачка битка-истинита легенда“, Др Будимир Алексић, књижевни критичар – “Мојковачка битка у српској хроничарској епици“, Др Раденко Шћекић, историчар – “Третман Свјетских ратова у савременој историографији и политици“ и “Историјски инжињериниг“, Др Жарко Лековић, историчар – “Мојковачка битка“, Професор Горан Киковић, историчар- “Борбе око Берана и учешће шекуларско-требачког батаљона и Мила Кењића у операцијама Црногорско-Санџачке војске 1915.-1916.“, Бранислав Оташевић, публициста- “Учешће Величког и полимског батаљона у вријеме операција Црногорске Санџачке војске током Првог свјетског рата“, мр Васиљ Јововић, историчар – „Мојковачка битка у периодици на простору данашње Црне Горе“, Мр Весна Марковић, “Отпор наших жена Аустро-Угарској окупацији у Првом светском рату.“, Будо Симоновић- “Одјек Мојковачке битке у пјесништву хаџи Радована Бећировића – Требјешког “, Жељко Чуровић, публициста- “Деведесат три дана борбе од Дрине до Мојковца“, проф. Предраг Остојић – „Црногорска Санџачка војска на Горњодринском фронту“, професор Видоје Деспотовић – “Учешће и страдање Пљевљака у Првом свјетском рату 1914 – 1918.“ и Мијајло Ашанин, публициста – “И тада рекоше неће проћи“.

Учесници који нису могли да присуствују Округлом столу послаће своје радове: Салих Селимовић, историчар – “Сјеничко-пештерска висораван “, Др Милан Мицић, историчар – “Добровољачки одред као одступница српске војске“, Доцент Др Александар Животић, историчар – “Војна помоћ Србије Црној Гори 1914-1915“ и проф. др Милош Ковић, са Филозофског факултета у Београду.

Излагања са овог скупа биће објављена у посебном броју часописа „Токови“ који издаје ЈУ ,,Центар за културу Беране“.