Вече посвећено књижевнику Ћамилу Сијарићу

Након Радована Зоговића, Михаила Лалића, Чеда Вуковића, Вукмана Оташевића, Вита Николића, Радоње Вешовића, Душана Костића, Ратка Делетића, Драгомира Брајковића, Влајка Ћулафића, Алксандра Леса Ивановића, Миодрага Булатовића,  Милосава Бабовића и Риста Ратковића, овогодишња традиционална културна манифестација „Полимске књижевне стазе“ посвећена је црногорском и босанскохерцеговачком књижевнику Ћамилу Сијарићу.

Тим поводом у Народној библиотеци „Др Радован Лалић“ одржано је књижевно&нбсп;вече на којем су&нбсп;о животу и&нбсп;књижевном стваралаштву Сијарића говорили&нбсп;др Радоје Фемић, мр Александар Ћуковић и мр Бојан Рајевић.Одломке из књига Ћамила Сијарића читала&нбсп;је Марија Иритано, библиотекарка, која је уједно била и водитељкапрограма.

Ћамил Сијарић је рођен 1913. године у селу Шиповице код Бијелог Поља. Школовао се&нбсп;и службовао&нбсп;у више градова бивше Југославије, а пензију је дочекао у Сарајеву, у тамошњем радију. Умро је 1989. године.&нбсп;Писао је пјесме, приповјетке, романе, чланке…&нбсп;Аутор је познатих&нбсп;романа „Бихорци“ и „Мојковачка битка“, а први је новинар који је након ослобођења ушао у логор Јасеновац. &нбсп;

„Написано живи много дуже од писца. И зато ваља писати о вјечним, непролазним темама. Истина је љубав и мржња, смрт и живот. Све оне живе у народу, у човјеку, у мени, у вама. Зато је моја Хатка стварна, мој Нур – бег, Џека, Јаглика,&нбсп;Рам – Буља… И зато сам често истицао да су мој Санџак, мој Бихор, слични америчком Југу“&нбсп;–&нбсп;говорио је Сијарић.